EPS (ekspandirani polistiren - "stiropor") je našao svoj put i do "Formule 1"! Pročitajte interesantan tekst koji govori o primeni "stiropora" u gradnji trkačke piste u Šangaju, ali i o drugim interesantnim primerima primene ovog sve popularnijeg građevinskog materijala.
Ukoliko tlo nema veliku nosivost, u praksi se sve više koristi EPS (ekspandirani stiropor – „stiropor“) kao „onaj ko rešava problem“. Najnoviji dokaz za to je i gradnja staze i tribina za trku „Formule 1“ koja se početkom oktobra 2007. odvijala na lokaciji 40km udaljenoj od kineske lučke metropole Šangaja („Velika nagrada Kine“)!
Kada je prvog vikenda oktobra 2007. godine karavan „Formule 1“ razapeo svoje šatore u blizini Šangaja, ljubitelji auto-trka iz celog sveta su svoje napete poglede uperili ka jednoj od najmodernijih i najbržih trkačkih pista na svetu. Ova pista je inače u pravom smislu reči izgrađena „na vazduhu“. Reč je o kreativnom rešenju arhitekte Hermana Tilkea iz nemačkog grada Ahena. Ovaj arhitekta, koji se specijalizovao za projektovanje trkačkih pista, od početka svog rada na projektovanju piste za „Veliku nagradu Kine“ je bio konfrontiran sa problematičnom podlogom (tlom) na kojoj je trebalo da nikne nova pista. Za samo 18 meseci je nastala pista dužine 5,45 km, na povrđini od tačno 5,3 km˛. Ukupno 8.000 radnika je gradilo tu pistu. Projektanti su u EPS-u („stiroporu“) pronašli jedno revolucionarno rešenje. Interesantno je napomenuti da je za realizaciju ovog projekta bilo neophodno potrošiti čitav kineski godišnji proizvodni kapacitet EPS-a!
U cilju stabilizacije nestabilnog (mekog) tla je bilo neophodno najpre pobosti šipove (čelične stubove) do dubine od čak 80m, a zatim je došlo na red „slaganje“ pojedinačnih blokova EPS-a debljine do 1m! Potonje nanošenje zemljanog sloja debljine 2m predstavljalo je i poslednji korak pre ugradnje završnog sloja (asfalta).
„Trening-kvalifikacije“ za izbor materijala: neznatna težina i velika opteretivost
Ono što „stiropor“ čini izuzetno pogodnim za primenu u niskogradnji je upravo njegova relativno mala težina, pri čemu je sam materijal veoma opteretiv. Tako naprimer EPS specifične nasipne gustine od samo 20 kg/m³ (odnosno težine koja čini samo 1/100 težine 1m³ nekog od uobičajenih zemljanih slojeva!) može nesmetano da primi opterećenje od čak 3 t/m²! Samim tim se EPS, kao penasti materijal sa svojom zatvorenom ćelijskom strukturom, i bukvalno preporučuje kao idealan materijal pri gradnji uličnih brana (bedema), ispuna za oslonce mostova, ili pri stabilizaciji kosih nasipa.
„Kad god se ima posla sa tlom relativno male nosivosti, kao što je to bio slučaj u kineskoj provinciji Jiading, u blizini višemilionske kineske metropole Šangaja, uvek je najproblematičnije tehnički rešiti nasip materijala“, kaže Dr. Klemens Demaček (Clemens Demacsek), direktor udruženja austrijskih proizvođača polistirenskih penastih materijala („GPH – Gütergemeinschaft Polystyrol-Hartschaum“) i dodaje:
„Ukoliko se u takvim područjima težak zemljani materijal zameni „stiroporom“, opterećenje na podlogu je bitno smanjeno. Možemo šta više govoriti zapravo o „olakšanju“ tj. „skidanju opterećenja“ sa podloge. Samim tim, više ne preti opasnost od sleganja tla i sama pista kao i tribine kapaciteta za 30.000 ljudi se nalaze na sigurnoj podlozi.“
S obzirom na to da „stiropor“ ni na koji način ne utiče na podzemne vode u okolini lokacija na kojima se ugrađuje, ovaj način gradnje je primenjiv i u onim najsenzibilnijim područjima u ekološkom smislu.
Ukoliko pak posmatramo tržišne ekonomske parametre (cene), onda je „stiropor“ svakako atraktivniji tj. jeftiniji od drugih materijala.
EPS-blokovi uobičajenih dimenzija 4m x 1m x 0,5m polažu se u više nivoa na izravnavajući peskoviti sloj. Specijalni tiplovi („kandže“) sprečavaju pomeranje EPS-blokova za vreme montaže. Za ugradnju EPS-blokova nije neophodna nikakva teška građevinska mehanizacija jer je „stiropor“ lagan materijal i njegov transport se bez problema može ručno vršiti. Radovi napreduju jako brzo a po jednom „naslaganom EPS-nivou“ se odmah može hodati. Tek kada dođe red na tešku građevinsku mehanizaciju (koja je neizbežna pri ugradnji završnog asfaltnog sloja), poslednji EPS-nivo se mora prekriti dovoljno debelim slojem nosivog zemljišta.
„Stiropor“ se danas često primenjuje pri tzv. stabilizaciji kosih nasipa jer je veoma lagan materijal, čak višestruko lakši od ostalih tzv. „lakih građevinskih materijala“. Njegovom primenom se smanjuje vreme gradnje, a redukuju se i troškovi održavanja što je sa finansijskog aspekta veoma bitno za državu (ili grad, ili opštinu). G-din Demaček ističe još jedno itekako interesantno područje primene „stiropora“ – pri konstrukciji horizontalnih ploča tzv. “zaštitnih galerija“ od odrona ili od lavina u planinskim područjima. Te „galerije“ naime moraju biti otporne ne samo na statička već i na dinamička opterećenja ako se zna da odroni padaju velikom brzinom pa je i snaga njihovog udara izuzetno velika. Iz tog razloga je „stiropor“, kao deformacioni sloj, izuzetno pogodan da kao „feder“ primi udarni impuls odrona.
„EPS se širom sveta već dugo koristi u konstruktivnoj inženjerskoj gradnji. Slikovite primere imamo, pored trkačke piste u Šangaju, i u gradnji puteva i železnica u Skandinaviji, u gradnji auto-puteva u okolini Solt Lejk Sitija (Salt Lake City) u Sjedinjenim Američkim Državama ili u gradnji brana u Holandiji. Takođe i u Austriji se stiropor sve češće sreće u niskogradnji, a korišćen je i prilikom izgradnje tzv. „ozelenjenog krova“ prohodnog za pešake na zgradi „UNO-City“ u Beču“, završava Demaček.
NAPOMENA:
Gore navedeni tekst predstavlja u celini preuzeto (i sa nemačkog na srpski jezik prevedeno) saopštenje za javnost izdato od strane:
STYROPOR GPH
(Gütergemeinschaft Polystyrol-Harschaum)
Dr. Clemens Demacsek
Brückenstrasse 3
A-2522 Oberwaltersdorf
www.styropor.at
