Izolacija kosog (strmog) krova sa spoljašnje strane je česta pojava u Zapadnoj Evropi. Prednost ovakve izolacije kosog krova u odnosu na izolaciju sa unutrašnje strane (između krovnih rogova) je u tome što u prvom slučaju vazduhu nije dozvoljeno da prođe kroz vetreni sloj (sloj između crepa i krovne konstrukcije) i da se "pojavi" između krovnih rogova. Na taj način su gubici toplote (u zimskom periodu) izbegnuti, tj. efikasnost termičke izolacije je uvećana. Podaščavanje krovnih rogova se vrši sa spoljašnje strane, nakon toga se postavlja hidroizolacija (npr. bitumenska paropropusna folija), a zatim termoizolacioni sloj, gde preporučujemo Austrotherm EPS A150 - našu najtvrđu ploču od stiropora. To je potrebno jer su iznad krovnih rogova (sa spoljne strane kosog krova) prisutna velika opterećenja (uključujući i ona pritisna) usled direktne izloženosti ovih površina klimatološkim uticajima (vetar, kiša, sneg itd.). Preporučujemo sledeće debljine ploča Austrotherm EPS A150, sa kojima se postižu tzv. "U-vrednosti" (koeficijenti prolaza toplote), onakve kakve su prikazane u priloženoj tabeli:
preporučljive debljine Austrotherm EPS® A150 za ugradnju iznad krovnih rogova | U-vrednosti [ W / m²K] |
---|---|
120 mm | 0,25 |
140 mm | 0,22 |
160 mm | 0,19 |
180 mm | 0,17 |
200 mm | 0,16 |
1. krovni crep
2. letvisanje (poprečne letve)
3. letvisanje (podužne letve)
4. Austrotherm EPS A150
5. hidroizolacioni sloj
6. puna oplata od dasaka
7. krovni rogovi
Nakon što ste preko krovnih rogova postavili termoizolacione ploče Austrotherm EPS A150, preko njih postavljate najpre podužne (letve položene u pravcu rogova), a potom i poprečne letve na koje se zatim kači crep. Dva sloja letvi (uzdužne i poprečne) stvaraju vazdušni sloj (prostor) koji dodatno služi kao izolator (cirkulacija vazduha i tzv. "vetrenje krova"). Prva podužna letva se ukucava (ako su ekseri u pitanju) ili "ušrafljuje" u rog kroz stiropor, a kod strehe se prvo postavi jedna "početna letva" na koju se postavi prvi red stiropora kao termoizolacije. Ova letva ima dodatnu funkciju i da spreči spadanje stiropora.
Ovakav način krovne termičke izolacije ima još jednu prednost - noseća konstrukcija krovne "stolice" (pod pretpostavkom stručnog izvođenja i sa aspekta protivpožarnosti) ostaje vidljiva i nakon postavljanja termoizolacije. Posebnu pažnju treba obratiti da se hidroizolacija (obično od bitumenskih traka) prethodno postavi tako da dobro "dihtuje" na udare vetra. Ukoliko ispod hidroizolacionog sloja postavite naprimer 40mm debelu drvenu (vidljivu) oplatu, dobićete i odlične vrednosti kada je u pitanju zvučna izolacija. Za ovakvu konstrukciju se navodi vrednost od 49 dB kao "zvučno-izolaciona-vrednost".
Ukoliko se krovni rogovi (vidljivi sa unutrašnje strane kod ovakvog tipa krovne termičke izolacije) "zatvaraju" sa unutrašnje strane gips-karton pločama ili sličnim materijalima i ukoliko se pri tom to isto čini i sa poljima između krovnih rogova, mora se obezbediti minimum klasa "F30" kada je u pitanju protivpožarnost, dakle minimum 30 minuta otpornosti na vatru (požar).